Frazeološke jedinice u funkciji predikata 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Filološki fakultet

Izvod:
Frazeologija je deo nauke o jeziku koji proučava frazeološke izraze i utvrđuje njihovo stilsko značenje i funkcionalnost;
Frazeologizmi kao osnovne frazeološke jedinice predstavljaju ustaljeni skup dve ili više reči sa posebnim i jedinstvenim značenjem;
Predikat je samostalni i nezavisni rečenični član koji nosi funkciju predikativnosti i u smislu leksičkog značenja može biti glagolski i imenski;
Tema: Frazrološke jedinice u funkciji predikata;
Ključne reči: Leksikologija, frazeološke jedinice, predikat.
Sadržaj
Uvod......................................................................................................................................3
Frazeologija i frazeologizmi.............................................................................................5
Frazeološke jedinice u funkciji predikata....................................................................... 8
Zaključne napomene..............................................................................................................9
Literatura..............................................................................................................................10
Uvod
„Lingvistika (lat. lingua – jezik) – nauka o jeziku koja proučava njegov razvitak i upotrebu, sistem jezika i odnose koji se unutar njega ispoljavaju, jezičke sposobnosti, odnos jezika i mišljenja, jezika i stvarnosti isl.” (Popović, T.; 2007: 401).
Ima nekoliko podvrsta i tipova lingvistike:
Opšta lingvistika ispituje jezičke sisteme , funkcije i njihova ispoljavanja;
Deskriptivna lingvistika se bavi klasifikacijom i opisom jezičkih pojava;
Istorijska ili komparativna (uporedna) lingvistika istražuje probleme uticaja i razvoja.
U pojedinačne discipline lingvistike mogu se svrstati etimologija, semantika, fonetika, morfologija i sintaksa.
„Naziv sintaksa potiče od grčke reči syntaksis (slaganje, uređivanje) i označava deo gramatike koja izučava sintaksičko ustrojstvo jezika, to jest sveukupnost funkcija sintaksičkih jedinica, međusobnih odnosa i veza među njima” (Jahić, Dž., Halilović, S. i Palić I.; 2000: 327).
„Sintaksa (grč. syntaxsis – sastav) – deo nauke o jeziku koji proučava rečenicu i njene delove” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 412).
„Leksikologija – nauka o rečnicima i njihovom sastavljanju” (Vujaklija, M.; 1966: 508).
„Leksikologija – lingvistička disciplina koja proučava rečničko blago pojedinog jezika i sređuje ga u rečnike i leksikone” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 200).
„Leksika – ukupno rečničko blago jednog jezika funkcionalnih i pojmovnih reči” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 192).
Lingvistika kao nauka o jeziku u sebi objedinjuje različite lingvističke discipline. Sintaksa, kao deo nauke o jeziku u stalnom je dodiru sa ostalim lingvističkim disciplinama, pa tako i sa leksikologijom.
Leksika srpskog jezika je slojevita.
Reči po upotrebi delićemo na opšte i posebne.
Reči po starini razlikuju: Istoricizme, arhaizme i neologizme.
Reči po pripadanja razlikuju sledeće vrste: dijalektizme, provincijalizme, žargonizme i vulgarizme.
Posebnu leksičku grupu čine kalkovi, klišei i pomodni izrazi; termini i frazeologizmi.
Frazeologija i frazeologizmi

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]